Gorica je samo jedan od mnogih klubova sa bogatom fudbalskom tradicijom u regiji Velike Gorice, o kojoj će poslednju reč imati oni koji se bave istorijom. Preteča fudbala u Velikoj Gorici i prvi klubovi u kojima su Velikogoričani mogli da nauče ovu igru bili su SK Olimpijski i HŠK Turopoljac, što se od 1920. beleži kao fudbalski koreni u Velikoj Gorici. Odmah posle Drugog svetskog rata Olimpijski i Turopoljac postali su novi klub – Radnik, da bi 2009. godine promenom imena i adrese FK Polet Buševec i sportskim ujedinjenjem sa Radnikom, FK Gorica postala prvi fudbalski klub koji u svom imenu nosi i skraćeni naziv grada. Prethodno su isto uradili i ostali članovi nekadašnjeg sportskog društva Radnik poput košarkaša, rukometaša i rukometašica.
Hoće li Gorica biti i poslednji predstavnik gradskog fudbala, teško je predvideti, ali da se sa Goricom rodila četvrta fudbalska generacija velikogoričkih klubova niko nikada neće osporiti. Hoće li neko pisati istoriju od 2009. ili Radnikove 1945, odnosno Poletove 1934, manje je važno, značajnije od godina je činjenica da fudbal u Velikoj Gorici nikada nije zamro, kao i to da su svi naslednici Olimpijskog i Turopoljca, zajedno sa svim upravama i volonterima, predstavljali gradski fudbal u najlepšem svetlu.
Opšte je poznata činjenica, da da bi postala vrhunski sportista, jedinka osim talenta mora posedovati i natprosečne psihofizičke sposobnosti, veliku volju i sposobnost za život i rad u vanredno teškim uslovima. Vrhunski sportisti postaju primer i uzor mnogim generacijama mladih. Brojni primeri pokazuju da vrhunski sportisti, uz brojne sportske obaveze, uspevaju da razviju i intelektualne kapacitete, pa mnogi vrhunski sportisti imaju srednjoškolske i fakultetske diplome čime postaju visokokvalifikovani i traženi menadžeri u brojnim poljima.
Poslednjih godina Gorica želi da prati moderne trendovima i bude kolektiv koji će u svemu prednjačiti u sportu. Organizacijom rada, sportskih aktivnosti i marketinškom promocijom nastojimo da promovišemo klub, sport i fudbal u pozitivnim okvirima hrvatske sportske istorije. Želja ovog klupskog rukovodstva nije usmerena samo na sportske rezultate, već i na pravilan sportski razvoj dece u najranijem uzrastu, pa Gorica okuplja devojčice i dečake predškolskog uzrasta. Obuka stručnog osoblja takođe je jedan od najvažnijih koraka u radu kluba, tako da Gorica i u ovom polju ulaže u obezbeđivanje obrazovanja za trenere u klubu.
Poslednjih godina, gledajući taj period iz perspektive 2009, kada je u fudbalu u Velikoj Gorici bila prilično konfuzna situacija, upravo te poslednje godine bile su izuzetno uspešne iz više razloga. Klub je konsolidovan, stvorio je ime koje je dobro poznato u svakom kraju Hrvatske, ispunio je takmičarske planove, i samom sebi, ali i drugima, dokazao da Velika Gorica može i mora da bude od značaja za hrvatski fudbal.
Najviši organi upravljanja su Skupština, Administrativni i Izvršni odbor. Klub ima predsednika Skupštine i predsednika kluba, a izvršnu operativnu funkciju imaju izvršni potpredsednik i Izvršni odbor koji broji 9 članova. Klubom upravljaju isključivo volonteri, a u nekim organizacionim aktivnostima kluba su aktivni i roditelji dece koja se bave sportom u klubu.
Klub deluje na principima HOO i sada je prilika da svi sugrađani, bez obzira na političku pripadnost, ravnopravno učestvuju u radu.
Gorica ima ukupno 19 timova – 2 seniorske ekipe i 17 selekcija u akademiji, a postoje tri grupe „otvorene škole“ koje se takmiče van konkurencije kroz prijateljske utakmice. Klub takođe ima tim veterana koji igra pod imenom Radnik. Ukupno se 20 selekcija takmiči pod okriljem kluba.
Krajem 2016. u klubu su bila registrovana 433 igrača u sistemu COMET uključenih u takmičarski sistem, dok je oko 70 igrača bilo uključeno u trenažni proces kroz „otvorenu školu“. Klub ima ukupno 19 trenera sa visokim nivoom fudbalskog obrazovanja, uz dva trenera golmana i dva kondiciona trenera. U medicinskom sektoru, klub ima fizioterapeuta i dva lekara koji su u svakom trenutku dostupni svim starosnim kategorijama i selekcijama.
Gradski stadion Velika Gorica službeno je otvoren 1987. godine za Univerzijadu u Zagrebu. Posle takmičenja, stadion je dat na upravljanje Radniku, da bi grad Velika Gorica 1997. godine osnovao Ustanovu za upravljanje ŠRC koja i danas upravlja stadionom koristeći sredstva gradskog budžeta za održavanje ovog izuzetno velikog i zahtevnog sportskog kompleksa. Trenutno je kapacitet stadiona smanjen na 6.000 gledalaca, sa nešto više od 1.000 raspoloživih mesta. Sam kompleks vezan za fudbalske aktivnosti sastoji se od glavnog terena sa atletskom stazom, dva pomoćna terena i pratećih objekata. Glavni i pomoćni teren imaju najsavremeniju rasvetu za treniranje i odigravanje utakmica. Drugi pomoćni teren sadrži poligon i teren sa veštačkom travom, a izgrađen je 2015. po najvišim standardima i ima FIFA sertifikat sa dve zvezdice.